Džudo savez Srbije

Dimitrios Konstantinidis Grk, vrsni džudista, a potom još bolji trener, odavno je napustio sportska borilišta, a sada je, nažalost, napustio i životnu scenu. Bio je od početka karijere takmičar Omladinskog džudo i sambo kluba Slavija iz Novog Sada, gde je po okončanju takmičarske karijere postao trener. Bio je višestruki prvak države, reprezentativac u džudou, a takmičio se i u sambo sportu. Bio je izuzetan ekipni borac, gde gotovo da nije izgubio meč i često je znao da donosi odlučujuće poene.

Trenersku karijeru proveo je radeći sa ženskom ekipom i najmladjim takmičarima. Kao trener bio je izuzetno uspešan, jer su pod njegovom stručnom rukom džudistkinje Slavije osvojile desetak titula najboljih u Jugoslaviji, nekoliko kup takmičenja, dok se u pojedinačnoj konkurenciji ne bi mogle nabrojati sve titule devojaka predvodjene Gordanom Tošinović, Dobrinom Bošković, Maricom Arsenović, Izabelom Gretner, Svetlanom Vajnberger, Radom Mijić i čitavom plejadom vrsnih takmičarki. Izuzetna je niska i medalja i titula sa balkanskih prvenstva, Mediteranskih igara, a bilo ih je i na evropskim šampionatima. Takav rad nije mogao ostati nezapažen, pa je Grk, kako su ga svi zvali i znali, bio i na čelu ženske džudo reprezentacije Jugoslavije. Takodje, nepregledan je djerdan medalja sa takmičenja najmladjih uzrasta u muškoj i ženskoj konkurenciji u tadašnjoj Jugoslaviji.

Do kraja radnog veka ostao je veran džudo sportu, i gotovo nije izlazio iz sale Slavije, poslednjih decenija na SPENS-u. Uvek je bio uz takmičare, ali i velikog stručnjaka Svetozara Mihailovića Dražu kojem je pomagao i u pripremama muške ekipe i sigurno da je i njegov udeo u mnogobrojnim titulama nemerljiv, kao i kada je Slavija 1981. godine bila vicešampion Evrope.
Grk je bio nenametljiv i skroman. Nikada nije isticao sebe. Kao penzioner vodio je unuka na treninge u Slaviji, ali s njim nikada nije razgovarao o džudou, niti ga savetovao šta i kako treba da radi. Govorio je da sve to treba da čuje, i da ga sluša, od trenera. A ko je, uz toliko iskustvo, mališanu mogao da da bolje savete. Ipak, i on je bio takmičar i trener i najbolje je znao koga takmičar treba da sluša.

Uz sport izuzetno je voleo pecanje i sigurno će mnogo nedostajati brojnim drugarima sa obala Dunava i Tise.
Odlazak Dimitriosa Konstantinidisa je veliki gubitak za džudo sport u našoj zemlji.
Takodje, to je veliki gubitak i za porodicu. Ali, u jedno smo sigurni: niko i nikada ga neće zaboraviti. Njegov lik ostaće nam zauvek u sećanju.
Grk, spokojno i mirno putuj na nebeske tatamije.