Džudo savez Srbije

Antidoping agencija Republike Srbije koristi priliku da još jednom podseti sve sportiste i članove njihovog stručnog tima o statusu infuzija na Listi zabranjenih doping  sredstava.

U okviru supstanci i metoda koje su su uvek zabranjene u sportu (na i izvan takmičenja), pod delom –fizičke i hemijske manipulacije, nalazi se da je sledeće: Intravenske infuzije i/ili injekcije u količini većoj od 100 mL u periodu od 12 sati su zabranjene osim onih koje su legitimno primljene u toku bolničkog tretmana, hirurških procedura ili kliničkog dijagnostičkog ispitivanja.

Prema članu 2.2.1 Svetskog antidoping kodeksa, dužnost sportista je da obezbede da zabranjena supstanca ne dospe u njihova tela i da ne koriste nijedan zabranjeni metod. Nije neophodna namera, propust, nemar ili svesna upotreba od strane sportiste da bi postojala povreda antidoping pravila, korišćenjem zabranjene supstance ili metoda. Prema članu 2.2.2, uspeh ili neuspeh korišćenja zabranjene supstance ili zabranjenog metoda nije važan. Da bi nastala povreda antidoping pravila dovoljno je da su zabranjena  supstanca  ili  zabranjeni  metod  korišćeni  ili  da  je  postojao pokušaj korišćenja.

Primena infuzija u sportu je strogo zabranjena osim u slučajevima kada za to postoje jasno dokumentovane medicinske indikacije, u situaciji kada je sportista lečen u bolnici ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi, i kada mu je opšte zdravstveno stanje ugroženo. U tim situacijama, sportista mora i treba da primi infuziju kao terapiju i krene   u   proces   odobravanja   terapeutskog   izuzeća (TUE) http://www.adas.org.rs/tue/izuzece-radi-primene-u-terapijske-svrhe-tue/

U  skladu  sa  gore  navedenim,  jasno  je  da  je  primena  infuzija  u  svrhu “ubrzane rehidracije”,  “osveživanja  sportiste”,  “boljeg  oporavka”,  “vitaminske  bombe” i slično, strogo zabranjena. Sportisti u ovim situacijama sebi dodatno otežavaju situaciju i obezbeđuju dokaze, time što postavljaju slike na društvene mreže na kojima se vidi da primaju infuzije vidno dobro raspoloženi, bez prisustva bolesti i medicinskih indikacija.

U ovim slučajevima naglašavamo da odgovornost pored sportiste, snose i ustanove u kojima sportista pod tim uslovima prima infuzijujer je to zabranjena metodai čine povredu antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tačka 2. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu  i  člana    2.2 Svetskog  antidoping  kodeksa – korišćenje ili pokušaj korišćenja (primena, unošenje, ubrizgavanje ili konzumiranje na bilo koji način) zabranjene supstance ili zabranjenog metoda.

Podsećamo sportiste da je oralna rehidracija kod zdravih osoba podjedano efikasna kao i primena infuzija i nema dokaza da pomaže u smislu boljeg oporavka, pa ovakav rizik nije vredan kazne koja sledi