Evropsko prvenstvo u Rigi i dve srebrne medalje Strahinje Maleša i Dušana Grahovca zapisane su u istoriju džudo sporta. Ostvareni rezultat na kadetskoj smotri Starog kontinenta rezultat je timskog rada mladih takmičara, njihovih porodica, trenera, klubova i Džudo saveza Srbije. Svi zajedno, timski, još jednom su zadivili Evropu i doneli vredne medalje u bogatu riznicu nacionalne džudo porodice.
Dušan Grahovac sumirao je utiske sa evropskom medaljom oko vrata, osvojenoj u kategoriji do 73 kilograma. Ističe da je srebrna medalja izuzetan rezultat ali i ne krije da je je mogao i više.
-Zadovoljan sam rezultatom ali mi je malo krivo zbog finala -bio je iskren Dušan Grahovac koji je na putu do finala savladao Francuza Tomasa Pulija, Austrijanca Isu Naću, druga iz reprezentacije Mihajla Simina, kao i Gruzijca Vaktanga Pavliašvilija. Iako se baš u meču sa Gruzijcem, borio više od deset minuta, Grahovac otkriva šta ga je vodilo napred, šta ga je motivisalo da izdrži i osvoji tako željenu evropsku medalju.
-Bilo je jako teško i napeto. Ipak, sve vreme sam mislio na medalju i to me je vuklo da svaki meč završim kako ja želim i da pobedim. Svi su borci bili odlični, što je i normalno jer je ovo Evropsko prvenstvo i niko nije došao ovde da je zalutao. Vrhunski borci, jaki i brzi, a svi u želji da baš ovde osvoje neku od medalja rekao je Dušan Grahovac.
Mladi vicešampion Evrope u diviziji do 73 kilograma posebno je želeo da se zahvali svima koji su mu bili podrška na putu do medalje.
-Želim da kažem hvala svima u Novosadskom džudo klubu i treneru Milenku Andriću kao i sparing partnerima koji su svaki dan radili sa mnom. Posebno bih istakao podršku mojih roditelja na čemu im se zahvaljujem kao i Džudo savezu Srbije. Nikako ne bih želeo da zaboravim moju školu, „Lazinu gimnaziju“ i sve drugare u I/6 razredu, sa kojima želim da proslavim ovaj uspeh čim počne nastava- zaključio je Dušan Grahovac, vicešampion Evrope.
Dušanu Grahovcu i Strahinji Malešu uz činjenicu da su istog dana poneli vicešampionsko zvanje, je i da su obojica na putu do pobedničkog postolja, uspešno prebrodili i maratonske mečeve.
- To je možda i moj najjači utisak, upravo maratonski meč sa Turčinom Emreom. Nisam imao prilike do sada da se sretnem sa njim. Dug i težak meč koji sam rešio onako kako je najbolje za mene, pobedom. U četvrtfinalu mi je bilo drago da sam radio sa mojim drugom iz reprezentacije, Bubalom, što najbolje govori o kvalitetu našeg srpskog džudoa.
U duelu za zlatno odličje Strahinja Maleš snage je odmerio sa odličnim džudistom, Rusom, Timurom Arbuzovim.
-Zbornaja je izdominirala u našem takmičarskom danu. Mene i Dušana Rusi su na žalost, sprečili da dođemo do zlata. Moj protivnik je odličan takmičar i mislim da sam mogao da ga pobedim, da me kako mi kažemo nije u presudnom trenutku „okrenuo“. Parter je svakako jedna od stvari na kojoj ću morati da radim u budućnosti, koju moram da nadoknadim. Arbuzov je jednostavno odličan u parteru -bio je iskren Strahinja Maleš.
Iako džudo nije ekipni sport, podrška čitavog tima u radu je sasvim sigurno od presudne važnosti. Vicešampion na tatamiju, odlični Strahinja Maleš nije zaboravio svoje trenere i drugare sa kojima je radio tokom ovog leta.
-Veliko hvala trenerima Vladimiru Jovičiću, Davidu Raduloviću i Milenku Andriću na svemu. Nikako ne želim da izostavim moje sparing partnere Leđanskog i Popovića koji su letnje mesece posvetili radu i mojoj pripremi za Evropsko prvenstvo. Zahvalnost ide i drugarima iz reprezentacije sa kojima sam trenirao u Karatašu.
Da je podrška najmilijih izuzetno važna svakom sportisti, potvrđuje naš vicešampion Evrope
-Posebno bih želeo da se zahvalim mojoj majci Tatjani na podršci, ona mi je najvažnija i nju najviše volim -rekao Strahinja Maleš.